СПОВ
Савез пчеларских организација Војводине

Delegacija pčelara Vojvodine bila je gost  pčelarima Rumunije na II internacionalnom sajmu pčelarstva Giroda-Temišvar, koji je održan 10. i 11. marta 2012. godine.

Delegacija pčelara Vojvodine bila je gost  pčelarima Rumunije na II internacionalnom sajmu pčelarstva Giroda-Temišvar, koji je održan 10. i 11. marta 2012. godine.

Organizatori ove velike manifestacije, koju je za dva dana posetilo više od 4 hiljade pčelara, su Asocijacija pčelara Rumunije, Filijala okruga Timiš i opština Giroda.  Ovaj sajam prodajno izložbenog i savetodavnog karaktera okupio je 60 izlagača pribora i opreme i pčelinjih proizvoda iz Srbije, Madjarske i Rumunije, kao i 6 predavača. Kako kaže predsednik Filijale pčelarskog udruženja temišvarskog okruga  Kristijan Kornel Čobanaš sajam je organizovan po uzoru na Novosadsko martovsko savetovanje koje ima tradiciju dugu 3 decenije.

Stručna predavanja bila su posvećena aktuelnoj problematici u pčelarstvu Ruminije, ali i u okruženju – iz oblasti bolesti i lečenja pčela, tehnologiji pčelarenja, apiterapiji,  biodiverzitetu, zatim o nektarskim biljkama ali i o tehnologiji proizvodnje matičnog mleča u Kini, koja je i najveći proizvodjač  u svetu eliksira života.  Medju stručnjacima koji su izneli najnovija saznanja i iskustva su i naši pčelari iz Vojvodine. O integralnoj zaštiti pčela od varoe govorio je Stojan Andjelković, sekretar SPOV-a, a Janoš Balint, član IO SPOV-a iz Mužlje rumunskim pčelarima je približio svoj način pčelarenja – tehnologija intenzivnog pčelarenja nastavljačom.

Sajam je mesto gde su pčelari mogli da kupe neophodnu pčelarsku opremu za predstojeću sezonu, ali i čuju dostignuća u pčelarstvu i na taj način  se besplatno stručno usavrše. Iako je manifestacija tek drugi put organizovana, posećenost je izuzetno velika, a domaćini kažu da je takav odziv rezultat dobre reklame u štampanim i elektornskim medijima, a i potrebi pčelara za ovakvim vidom okupljanja.

U Girodu je bila grupa od 25 pčelara iz Kikinde, Subotice i predstavnici Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine /SPOV-a/. To je kontinuirana saradnja  koja izmedju pčelara Kikinde i Temišvara traje već 5 godina. Za to relativno kratko vreme  pokrenut je veliki projekat o registrovanju banatske pčele u Vojvodini i Rumuniji.

Naše pčelare najviše je interesovalo kako su prezimele pčele u okrugu Timiš. Predsednik Kristijan Kornel Čobanaš kaže da i kod njih ima gubitaka, ali razlog su nemarnost i neznanje pčelara – prisustvo varoe ili nedostatak hrane. Za dobro prezimljavanje neophodno je da se zazimi mlada matica, ostavi dovoljno hrane i pčele na vreme tretiraju protiv varoe.

Iz bogatog programa koji su nam priredili pčelari susedne Rumunije  izdvajam posetu pčelaru Doru Koševijan iz Lugoža koji sada ima 600 košnica u podnožju Karpata i koji je od EU dobio donaciju od 25.000 evra za razvoj i unapredjenje pčelarstva. Doru se bavi već 30 godina pčelarstvom, sve poslove na pčelinjaku obavlja samo njegova porodica, a za uspeh, kaže,  potrebno je veliko znanje i bezgranična ljubav. Osim bagremovog meda, proizvodi i med od uljane repice, lipu i livadski med.

Na osnovu projekta EU koji je 2009. godine podnela njegova ćerka, koja živi u zajedničkom domaćinstvu, pčelinjak je povećan za 260 košnica, a prošle godine Doru je kupio 2 kasetne vrcaljke, električni otklapač i kamion za seobu pčela.

To su bespovratna sredstva koja EU daje naprednim pčelarima do 40 godina starosti. U Okrugu Lugož, koji ima 140 registrovanih pčelara sa oko 6.000 košnica, ovakvu donaciju dobilo je 20 pčelara. To su veliki pčelari sa najmanje 170 košnica, uglavnom DB i pološke.

Nakon stroge kontrole i provere, kada donacija stigne, pčelar je u obavezi da 30 procenata dobijenih sredstava pravda računima, zatim da 5 godina 10 kg meda po košnici  isporučuje  ovlašćenom otkupljivaču, kao i da 5 godina održava pčelinjak sa istim brojem košnica koje je nabavio od donacije.

EU  predvidela je donaciju i za pčelare starije od 40 godina. Oni mogu da konkurišu za sredstva od 1.500 evra godišnje  i to najviše 5 puta.

Doru Koševijan prosečno godišnje  vrca  25 kg meda po košnici, pola pčelinjaka je stacionirano u podnožju Karpata, a drugu deo seli na bagrem, lipu, a retko na suncokret.

Inače, na stacioniranom pčelinjaku paša traje od aprila do avgusta i nakon prvog prolećnog pregleda pohvalio se da su samo dve zajednice uginule.  Doru kaže da je tako skoro svake godine, jer zazimljava matice stare dve godine, ostavlja dosta meda u košnici, a u tretiranju protiv varoe koristi tri različita sredstva: klartan, furetol top i mitak. Ta zaštitna sredstva dostavlja mu otkupljivač meda.

Prošle godine vrcao je 8 tona bagremovog meda. Još ga nije prodao. Čeka bolju cenu. 2010. godine bagremov med je prodao po 3,5 evra za kg, a prošle godine je cena pala na 3 evra. Trenutno  otkupna cena bagremovog meda na veliko je 2,8 evra, a livadskog, lipovog i suncokretovog 2 evra. Sve količine odlaze na Nemačko tržište. Na pijaci bagremov med je 4,5 evra, a livadski 3,8 evra.

Novi pčelinjak podignut od donacije EU nalazi se u selu Grunj, 45 km od Temišvara, na pola puta od Skajuša, podnožja Karpata gde je stari pčelinjak. Doru je registrovan pčelar, ima kasu, ali ne plaća porez na promet koji je 24 %. Ima prostorije za vrcanje meda sa sanitarnim čvorom,  med pakuje u staklenoj ambalaži sa metalnim poklopcem, a kad prodaje na veliko otkupljivač donosi ambalažu i obavlja analizu meda. Kada prodaje med na pijaci mora da ima sertifikat o kvalitetu, sam nosi  med u laboratoriju, a obavezna je analiza na prirsustvo antibiotika i polena u medu. Pregled pčelinjih zajednica na bolesti  nije obavezan. Za seobu pčela na pašu, pčelari moraju da imaju uverenje o zdravstvenom stanju pčela. Pčelar uzorkuje pčele, nosi u laboratoriju i veterinar na osnovu rezultata daje uverenje. Da bi pojednostavili dobijanje uverenja prilikom transporta pčela, Udruženja sklapaju ugovor sa veterinarom i taj trošak pčelara košta 4,5 evra za 100 košnica.

Od kako je Rumunija ušla u EU, od 2007. godine, uslovi za bavljenje pčelarstvom su znatno poboljšani, svake godine se raspisuju projekti za donacije u pčelarstvu, koje sada iznose i 40.000 evra. Te donacije su proporcionalne ulaganju same države u ovu poljoprivrednu delatnost. A pošto je Rumunija pčelarstvo stavila u prioritetnu delatnost, ni pomoć nije mala. Država daje subvencije na lekove za zaštitu od varoe, za matice, rojeve i društva  – registrovanom pčelaru se vraća sve osim poreza na promet koji iznosi 24 %. Takodje, nisu zanemarljive subvencije za analizu meda. Pčelari plaćaju samo porez na promet. Registrovani pčelari koriste i subvencije za gorivo. Oslobodjeni su akcize. Članarina u Udružernju pčelara je 1 lej po društvu, odnosno 1 evro  za 4,5 društva. Svaki pčelinjak ima veterinarski broj.

Na stacionarnim pčelinjacima u okrugu Lugoš pčelari najčešće skupljaju polen i pčelinji otrov. 1 gr. otrova otkupljuje se po ceni od 25 evra, a jedno društvo može da da 4-5 grama otrova. Na tržištu EU farmaceutske kuće za pčelinji otrov plaćaju 80 evra/gr.

Milanka Vorgić iz  Novog Sada
www.pcelinjakvorgic.in.rs