СПОВ
Савез пчеларских организација Војводине

Нови Сад, Руменачка 110а spovnovisad@gmail.com

Facelija / Phacelia tanacetifolia/



Датум објављивања вести:
1.971 views

facelija-300x225Članak je  objavljen u časopisu SPOS-a “Pčelar”, broj 03/2002. i 04/2002.god.

Autor: dipl. ing. Momčilo Končar, Aleksandrovo

Facelija je važan segment programa apikulture za koje se Savez pčelarskih organizacija Vojvodine zalaže već  nekoliko godina. Program gajenja pojedinih biljnih vrsta i njihovih sorata, a koje imaju visok pašni kapacitet je potreba i trenutak  budućnosti.


Članak je objavljen u časopisu SPOS-a “Pčelar”, broj 03/2002. i 04/2002.god.

Autor: dipl. ing. Momčilo Končar, Aleksandrovo

facelija-300x225

Facelija je važan segment programa apikulture za koje se Savez pčelarskih organizacija Vojvodine zalaže već  nekoliko godina. Program gajenja pojedinih biljnih vrsta i njihovih sorata, a koje imaju visok pašni kapacitet je potreba i trenutak  budućnosti. Osnova  ovog programa je, pre svega, ekonomske prirode sa jasnim motivom i velikom šansom. Gajenjem biljnih vrsta sa visokim nektarnim vrednostima pruža nam ozbiljnu šansu da se poboljša rentabilitet pčelarenja. Za gajenje vršnih medonoša naročito veliki interes treba da imaju veliki pčelinjaci. Veliki pčelinjaci su potencijalno veliki kapital, a pitanje valorizacije potencijala leži najviše na pčelarima. Ne sme se dozvoliti da nam pčele, u najpovoljnijim danima u godini, dangube umesto da im omogućimo da rade i da donose prihode. Moramo se više okrenuti sami sebi. Ako smo već uložili trud i novac u velike pčelinjake, onda im omogućimo da proizvedu ono što mogu proizvesti, a mogu mnogo više od onoga što danas proizvode. Pitanje je samo da li smo im pružili priliku. Traganje za pašom više nije prioritet (na osovini rodi med), jer u potrazi za pašom sigurni su samo trud i troškovi . U to smo se uverili puno puta.  Činjenica da je zemljište, kao osnova za proizvodnju, na dosta niskoj ceni, a da u nekim krajevima ima čak i puno napuštene zemlje, su jak motiv u računici rentabiliteta.

U poslednjih nekoliko godina svedoci smo skoro nestanka jedne sigurne i izuzetne paše, kao što je suncokret.  Naravno, da u njega još nije izgubljena nada, ali je činjenica da se u njega još uvek samo nadamo, a ne zna se kada će se u svom starom sjaju, kao paša, ponovo vratiti. Svi se slažemo da je nestankom suncokretove paše pčelarstvo u celini, a naročito veliki pčelinjaci, zapalo u teškoće. Medjutim, pčelarima se mora ponuditi alternativa, u protivnom posledice po razvoj pčelarstva mogu biti ozbiljne. Ne sme se dozvoliti da nam se protekla godina ponovi, da nam se posle lošeg bagrema produži bespašni period, skor kroz čitav juni mesec. Poznato je da je juni mesec – mesec meda, a ne mesec prihranjivanja pčela. On obiluje dugim i toplim danima, sa puno sunca i povoljnim režimom zemljišta. To je prava prilika da se sa setvom vršnih medonoša ova okolnost iskoristi na najbolji mogući način. Tim više, što je u većini naših krajeva juni mesec sa oskudnom pašom, pa je setva odabranih medonoša pravo rešenje.  
Vreme u kome živimo je vreme profita, stoga jedino profitabilno pčelarstvo ima budućnost. Facelija, sa svojim sortama, koje su se do sada kod nas pokazale visokonektarnim, se nameće kao rešenje. Što pre to shvatimo i preduzmemo prave mere, i zajednički se organizujemo, pre ćemo osetiti blagodeti koje nam pruža korišćenje ovih medonoša.

Od svih vršnih medonoša facelija se, po nekim svojim karakteristikama, prosto nudi kao atraktivno rešenje. Ima jednostavnu i jeftinu tehnologiju proizvodnje, dug period cvetanja, cveta u vreme najveće brojnosti pčela, sa dugim danima i sa relativno stabilnim prilikama. U narednom izlaganju biće nešto više reči o tehnologiji gajenja, koja obezbedjuje najveće i najbolje rezultate.

Facelija je jednogodišnja zeljasta biljka, koja u normalnim uslovima dostiže visinu od 70-80cm. Poreklom je iz Severne Amerike, gde je prvobitno zapažena kao korovska biljka, pa je zbog toga neki smatraju i korovom. Zbog velike zelene mase, najpre je gajena za zelenišno djubrenje. Obzirom na osobine i mogućnost facelije, za nju se zainteresovala i nauka, tako da je danas u svetu stvoren veći broj sorata pozitivnih osobina. Iz tih razloga, sve se više gaji kao usev, pa bi se moglo reći da je ona danas kulturna biljka. Kada procveta, parcele pod facelijom su uočljive po karakterističnoj plavičasto-modroj boji. Cvetovi su joj zbirni i nalaze se u cvastima od 15 do 20, pa i više cvetića. Sa cvetanjem, cvasti se izdužuju i uvijaju prema drški cvasti. Cela biljka je maljava što ukazuje na njenu otpornost prema suši. Medjutim. Ne podnosi visoke temperature preko 300C, jer uzrokuju značajno smanjenje lučenja nektara, ubrzano precvetavanje a time i skraćenje perioda cvetanja i pašnog perioda.

Izuzetna je medonoša. U literaturi postoje različiti podaci o nektarnosti facelije. Oni se kreću od 150 pa do 1.000 kg/ha. Verovatno da ove razlike proističu iz različitih uslova gajenja, a i sorata koje se gaje. Moje lično iskustvo govori u prilog tome da se sorte koje se kod nas gaje u mnogome razlikuju. Najveću nektarnost kod nas je pokazala sorta “Julija”. U godinama kada se gajila sorta “Angelika” dnevni unosi nikada nisu prelazili 1,5kg. U 1991.godini prvi put je na velikim površinama u Vojvodini sejana “Julija”, kada su zabeleženi dnevni unosi od 4 i više kilograma. Te godine nektarni period iznosio je svega 12 dana, sa ukupnim unosom 27kg.

Facelija je najpre iz Amerike preneta u zapadnu Evropu, radi popravke plodnosti siromašnog zemljišta, zaoravanjem zelene biljne mase. Tamo je bila sejana, pčelari su je brzo zapazili kao dobru medonošu, pa je i to bio jedan od razloga njenog širenja u Evropi.  Poljoprivreda severozapadne Evrope je poznata po tome što korenasto-krtolaste biljke u strukturi setve zauzimaju dosta velike površine. Ogledima je utvrdjeno da na onim površinama gde je sejana, za zelenišno djubrivo, značajno su smanjene zemljišne štetočine korenasto-krtolastog bilja –  nematode.  Iz ovih razloga joj se pripisuje i svojstvo biočistača – ekobiljaka.
Facelija se može iskoristiti i za ishranu stoke, ali je svežu stoka nerado jede, pa se, uglavnom, korisit za spravljanje silaže. U semenu ima i eteričnih ulja, pa bi jedan od mogućih pravaca selekcije mogao biti i njegovo povećanje u biljci i semenu. Sigurno da bi to bio dodatni motiv za proširenje setvenih površina pod ovom biljkom.

Pitanje povećanja zasejanih površina pod facelijom, sa ciljem povećanja plodnosti zemljišta, korišćenjem facelije za zelenišno djubrivo, ima i realnu potrebu. Ovo naročito važi za naša velika imanja. Kao posledica neracionalnog gazdovanja i njegovog raubovanja skoro sve analize plodnosti zemljišta koje su radjene poslednjih godina, ukazuju na zabrinjavajuće smanjenje humusa u zemljištu. Slabo razvijeno stočarstvo na imanjima, na relativno malim površinama, se (ne) obezbedjuje vraćanje organskih materija na oranice putem djubrenja stajnjakom. Organski ostaci posle žetve useva, najčešće se spaljuju, što je nerazumno i zakonom zabranjeno. Ove pomenute okolnosti prouzrokovale su smanjenje humusa u zemljištu, kao osnove njegove plodnosti. Obzirom na visoke prinose facelije u zelenoj masi, setvom ove biljke moguće je značajnije pojačati bilans organskih materija u oranicama. Ovo je posebno interesantno za one površine na našim imanjima i u sistemima za navodnjavanje, na kojima je moguća postrna setva. Prinosi zelene mase kreću se od 30 do 40 tona po hektaru.

Proizvodnja facelije radi dobijanja semena, koje je nekad bilo naš izvozni artikal, skidanjem embarga ponovo dobija na aktuelnosti. Proizvodnja i izvoz semena bi stimulativno delovali, najviše na organizacije pčelara, da sami po našim naseljenim mestima idu na zasejavanje većih površina pod facelijom. Iako je osnovni motiv pčelara visoka nektarna vrednost facelije a u zavisnosti od zasejanih površina i količina meda, proizvodnjom semena i njegovim izvozom moguće je lako pokriti sve troškove proizvodnje, a realno je očekivati da posle podmirenja troškova, ostane neki dinar i preko toga.

Facelija, kao što je rečeno, ima karakteristike korovske biljke. To je vitalna vrsta, otporna i na hladnoću, tako da u nešto blažim zimama, ako nikne u jesen, može i da prezimi. Seme koje se otrese pri kombajniranju, ako su povoljni uslovi, najčešće nikne u toku iste godine, a može i da ostane u zemljištu dve i više godina. Ovo nas upućuje da se ona može sejati i u predzimskoj setvi. Ovakav usev rano niče i rano stasava kao pčelinja paša, pa će na tim površinama facelija u punom cvetu biti još u toku polovine maja meseca, pa se, najčešće, preklapa sa krajem bagremove paše. Ako želimo da nam seme nikne još u toku iste godine, onda ga posle žetve te površine treba istanjirati, tako da pri povoljnim uslovima brzo nikne i da već krajem avgusta i u septembru, u zavisnosti od vremenskih prilika, pruža pčelama nektarnu i polenovu pašu. Unosom polena u to doba godine stavraju se povoljni uslovi za optimalan razvoj pčelinjih zajednica i njihovoj pripremi za zimovanje.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
Facelija ne postavlja posebne zahteve u odnosu na tip zemljišta, jer uspeva skoro na svim tipovima plodnog zemljišta. Sa uspehom se može gajiti u svim krajevima naše zemlje. Za uspešno gajenje važno je na vreme duboko uzorati zemljište, blagovremeno izvršiti predsetvenu pripremu zemljišta i isitniti ga, da bi se seme moglo uložitina željenu dubinu. Uputno je predsetvenu pripremu izvršiti još u toku jeseni, tako da je moguće setvu obaviti prvog pogodnog dana u februaru, kada se sa sejalicom može ući na parcelu. U predsetvenoj pripremi poželjno je uneti 300-400 kg/ha mineralnih djubriva. Prema plodoredu nije osetljiva, pa je moguće gajiti kao monokulturu. Za sada nema potrebe da se štiti od štetočina i biljnih bolesti, jer ih nema. Uzgaja se u relativno gustom sklopu, a veoma se uspešno bori sa korovima, na taj način što po brzini porasta nadmašuje sve korove, osim gorušice. Posle žetve ostavlja dosta čisto zemljište. Ako se koristi samo za  zelenišno djubrenje i pčelinju pašu, ostavlja rano napušteno zemljište.  U tom slučaju ove površine se mogu koristiti za proizvodnju zelene stočne hrane, a može se ponovo zasejati facelija, koja, kao što je rečeno, dospeva u kasno leto. U zapadnoj Evropi se mnogo koristi kao predusev za šećernu repu, obzirom da je naučno dokazano da suzbija nematode.

Osnovnu obradu zemljišta treba obaviti čim se skine prethodni usev, na dubini od 25-30 cm. Ako se seje kao postrni usev, onda se oranje izvodi na dubinu oko 15 cm, s tim da se istog dana izvrši zatvaranje brazde i, po mogućnosti, kompletna predsetvena priprema zemljišta, da ne bi došlo do nepotrebnog gubljenja vlage.
Setva facelije se obavlja žitnim sejalicama, u gustom sklopu, na rastojanju od 12,5 do 25 cm, a može i na 37,5 cm, što praktično znači da jednu ili dve lule na žitnoj sejalici treba zatvoriti. Količina semena zavisi od vremena setve i cilja proizvodnje. U ranoj prolećnoj setvi unosi se od 6-8 kg/Ha, a u postrnoj za 50% više. Seme facelije je sitno i ne treba ga sejati na dubini većoj od 2 cm. Obzirom da se radi o maloj količini semena, treba ga prethodno izmešati sa istom količinom pšeničnog griza, koji ima istu specifičnu težinu kao i seme facelije, čime se postiže ravnomerno ulaganje semena po čitavoj površini. Ranije se preporučivao pesak za mešanje, ali zbog veće specifične težine nije pogodan. Posle završene setve zemljište je poželjno, sa branom, poravnati. Ako se seje u leto obavezno je i valjanje. Može se sejati i u smeši sa drugim usevima, u kom slučaju se količina semena smanjuje za 50%.

SORTE :
U dosadašnjoj praksi njačešće smo se sretali sa sortom „Angelika“, a samo 1991. sa sortom „Julija“ . Iz ličnog iskustva prednost dajem „Juliji“, jer se pokazala znatno medonosnijom od „Angelike“ . U godinama kada se sejala „Angelika“ dnevni unosi retko su prelazili jedan kilogram. Uvodjenjem sorte „Julija“ dnevni unosi su prelazili 3, pa i 4 kg. Iste godine, zbog nepovoljnih vremenskih prilika, pašni period je iznosio svega 12 dana, sa ukupnim unosom 27kg. Prosečan dnevni unos u pašnom periodu iznosio je 2,24 kg. Pored pomenutih sorti, na manjim površinama sejana je i jedna ruska sorta, pod imenom „Rjazanskaja“. Pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu stvorena je jedna domaća sorta, pod imenom „NS Facelija“ . Seme gore navedenih sorata može se nabaviti uvozom iz Holandije u „Agrosemenu“ Subotica i u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

U zavisnosti od vremena setve i sortnih osobina, dužina vegetacionog perioda kreće se od 120-140 dana. Ako se seje za zelenišno djubrivo, vegetacija se nasilno prekida (pri kraju cvetanja), tako da se dužina vegetacionog perioda smanjuje do 80-90 dana.

KORIŠĆENJE FACELIJE
Ukoliko se seje za ishranu stoke, kosi se u fazi pred samo cvetanje i te površine nisu interesantne za pčele. Period korišćenja zelene mase za ishranu stoke traje svega 7 do 8 dana, jer joj hranljiva vrednost brzo opada i što je starija stoka je nerado jede. Za spravljanje silaže, zelenišno djubrivo i ispašu pčela kosi se pred kraj cvetanja. Ako se koristi za zelenišno djubrivo, sa tarupima se sitni i zaorava po pravilu istog dana. Za pčelinju pašu interesantan je samo period cvetanja, koji, u zavisnosti od vremenskih prilika, i gustine setve, traje 25-40 dana. Kao i kod većine poljoprivrednih kultura i ova biljna vrsta ima najveću potrošnju vode u fazi cvetanja. Ovo dolazi stoga što se u tom periodu odvijaju najintenzivniji fiziološki procesi, pa je snabdevenost zemljišta dovoljnim količinama vlage od značaja za dužinu perioda cvetanja i intenzivnost lučenja nektara. Vreme cvetanja kod prve setve obično dolazi u drugoj polovini maja i proteže se skoro kroz čitav juni mesec. Poželjno je da u tom periodu padnu dve do tri dobre kiše. Iz prošlogodišnjeg iskustva (u 2001. godini) rana setva je pokazala sve svoje prednosti. Setvu treba obaviti prvih povoljnih dana u februaru, a količina semena, u odnosu na dosadašnje preporuke, smanjiti za 30%. Pri ranijoj i redjoj setvi dobijamo snažnije biljke, sa visokim procentom bočnog granja, sa pet i šest bočnoh grana. Redjom setvom dobijaju se snažnije biljke koje imaju jači korenov system, tako da se oscilacije u u stanju vlažnosti zemljišta lakše podnose, što je od bitnog značaja i za dužinu perioda cvetanja i nektarnog perioda. Medjutim, treba bez rezerve računati sa činjenicom da je kod nas juni mesec jedan od najkišovitijih meseci, pa je realno očekivati povoljne uslove za uspevanje facelije.

Nektarnost facelije je veoma visoka i spada u red najatraktivnijih medonoša iz programa apikultura.  U literaturi se mogu naći podaci o nektarnosti čije se vrednosti kreću od 100 pa do 1.000 kg. Takvi su podaci, verovatno proistekli iz sortnih osobina i različitog prilaza gajenju facelije. Pri doslednoj primeni api-tehnologije, proizvodnja i prinosi su sigurni i visoki, tako da postoji objektivna motivisanost za setvu facelija kao pčelarske kulture. Veliki pčelinjaci kojih je kod nas sve više, imaju puno razloga, a oni su, pre svega, ekonomske prirode, da idu u proizvodnju nektara i na taj način poboljšaju ekonomičnost pčelarenja. Glavni nektarni period u toku godine su juni i juli mesec. U junu mesecu facelija pretežno cveta i tada joj je najveća nektarnost. Ne iskoristiti priliku koju nam pruža ova biljna vrsta, je neoprostivo, jer je to, kao što je rečeno, mesec meda a pašne prilike u zemlji uglavnom oskudne. To je vreme u kome se u pripremi pčelinjih društava za letnju pašu najčešće primenjuju prihranjivanje, umesto da stvorimo uslove da se angažujemo na vrcanju meda.

Postrna setva nija tako atraktivna kao rana, proletnja setva. Cvetanje dolazi u letnjim, suvim, mesecima, usev je slabije bujnosti i sposobnost lučenja nektara manja. Medjutim, u tom periodu, koji po svojoj prirodi manje obećava, dobro će doći i smanjeni dnevni unosi koji će pozitivno uticati na razvoj duštava, obezbedjenje kvalitetne zimnice i sa velikim zalihama polena.

ŽETVA
Ako se facelija seje za dobijanje semena, žetvu treba otpočeti kada je seme zrelo u srednjim cvastima. U toj fazi dobro je usev oprskati sredstvom koje će prekinuti vegetaciju i omogućiti brzo sušenje zelene mase, posle čega odmah obaviti žetvu, seme se nalazi u malim čauricama, koje pucaju kad seme prezri i pri najmanjem se vetru osipaju. Zato je blagovremena žetva uslov veće proizvodnje semena. Prskanje useva pred žetvu obavlja se „Reglonom“ i „Gramoksonom“ , u količini 3 litra po hektaru. Osipanje semena je normalna pojava, a blagovremenom žetvom se svodi na što manju meru. Žetva se obavlja žitnim kombajnima preuredjenim za žetvu useva sa sitnim semenom (lucerka, korijander, seme povrća i drugo…). Na kombajnu se regulišu jačina vetra i broj obrtaja bubnja, koji se svodi na 800-1.000 obrtaja u minutu. U toku žetve uputno je kontrolisati masu koja se odvaja i izbacuje kao slama. Ako pri kontroli te mase ima semena, smanjuje se jačina vetra, čak i po cenu da ovršeno seme bude nešto prljavije. Ovršeno seme treba razastrti u tankom sloju, lopatati ga par dana, dok se potpuno ne osuši. Osušena masa ima po pravilu dosta biljnih ostataka, pa se mora podvrći čišćenju na selektoru. Prečišćeno seme može se uvećati, a može se čuvati u rinfuznom stanju, do setve. Prinosi semena se kreću 200 do 600 kg/ha.

U narednom delu izlaganja daće se osvrt na rezultate dnevnog i ukupnog unosa nektara na mom pčelinjaku u 199. godini.  U zoni aktivnog unosa oko mog pčelinjaka bilo je zasejano oko 30 katastarski jutara (17ha) facelije, sorte „Julija“. Te godine bagremova paša je kasnila pa je došlo do malog preklapanja bagremove paše i početka cvetanja facelije.  Vremenske prilike u toku cvetanja facelije nisu bile povoljne, tako da se period cvetanja sveo svega na 18 dana, a period aktivnog unosa na 12 dana.  Usled visokih temperatura i malih padavina, u toku juna meseca, u zoni korenovog sistema, zemljište se postupno isušivalo, tako da su se prvi znaci nedostatka vlage u zemljištu počeli manifestovati već 12. juna. Kiša koja je pala 08. juna (15mm) potrošena je brzo, a karakteristični su relativno visoki unosi prvih povoljnih dana posle kiše.

Iz tabele koja se daje prikazani su vremenski uslovi i dnevni unos na faceliji 1991. godine, sorta „Julija“

Dat. Vremenske prilike Temperature Unos u gr Primedbe
7h 14h 21h
6.6 Jutro vedro i hladno, dan tih i topao 11 26 18 2.000

Počela facelija da medi

7.6 Pre podne kiša, oko podne sunce i toplije 11 21 18 1.600 /
8.6 Ceo dan kišovito i tmurno 15 18 15 0.000 Palo 15mm kiše
9.6 Sunčano, uz severozapadni vetar 15 23 17 800 /
10.6 Dan tih i sunčan 12 24 18 4.000 Puno plavog polena
11.6 Promenljivo oblačno, tiho i toplo 13 25 18 3.900 /
12.6 Toplo, tiho i sunčano 13 25 18 2.800 /
13.6 Toplo i sparno 15 28 21 2.500 /
14.6 Sunčano i toplo, sa umerenim vetrom prom. smera 19 27 18 2.500 /
15.6 Tiho i toplo 16 28 20 3.500
16.6 Jutro sa malo oblaka, dan sunčan i veoma topao 19 33 24 2.500 Na biljkama počinje da se manifestuje nedostatak vode u zemlji
17.6 Dan sunačan, veoma topao, sa jakim vetrom 22 34 25 700
18.6 Promenljivo oblačno i vetrovito, popdne naoblač 23 32 20 -500
19.6 Tiho i sunčano jutro, dan vetrovit, uz naoblačenje 15 28 17 500
20.6 Dan vetrovit, uz naoblač. 12 23 17 0.000
21.6 Promenljivo oblačno i tiho 15 24 18 200
22.6 Sunčano i tiho 13 28 20 0.000
23.6 Sunčano i tiho 15 28 24 0.000 Prestanak lučenja nektara
Ukupan unos na faceliji – za 12 dana pašinog pregleda  26.900

Iz datog pregleda proizilazi da je sorta „Julija“  u 1991. godini dala znatno veći unos u odnsou na „Angeliku“  u prethodnim godinama. Optimalne temperature za lučenje nektara se kreću oko 25oC; na dužinu perioda cvetanja i aktivnog unosa nektara, jedan od bitnih činioca je i stanje vlažnosti zemljišta. Pašni period iznosio je svega 12 dana sa prosečnim unosom po jednom pašnom danu od 2,24kg.

Iste godine na poljoprivrednom dobru „Panonija“ u Bačkoj zasejano je oko 200 ha facelije iste sorte.  Na toj velikoj parceli doseljen je veliki broj košnica i svi su bili zadovoljni rezultatima unosa. Istovremeno, pčelinjaci koji nisu bili u prilici da koriste ovu pašu, nisu imali skoro nikakvog unosa, naprotiv, hranili su pčele. Na mo pčelinjaku unos na bagremovoj iznosio je 18kg na koji se nadovezao unos od facelije, od 26,9kg, tako da je ukupan unos iznosio 44,9kg. Po košnici je prosečno izvrcano oko 30kg. Može se pretpostaviti šta bi bilo da su vremenske prilike bile povoljnije. Sigurno je da bi dnevni unos bio bolji, period cvetanja duži bar za 10 dana, pa ostavljam čitaocima ovog članka da sami ocene kakve su mogućnosti facelije. Iz svega ovoga, što sam do sada rekao o faceliji, pokušao sam da je što realnije predstavim pčelarima i da iz svega toga izvuku zaključak šta valja činiti.

Ove godine, prvi put pokušavamo da idemo na organizovanu setvu facelije i da troškove proizvodnje delimo po broju košnica koje koriste ovu pašu. Moram da kažem da postoji dosta visoka saglasnost mesnih pčelara za ovakav pristup u setvi facelije, kao i u njenom korišćenju. Stoga preporučujem svim pčelarskim društvima da za svoje dobro, svako u svojoj sredini pokrene ovu akciju. Sigurno da se u početku ne mogu očekivati atraktivni rezultati, ali čak i skromni rezultatu će, podsticati takva nastojanja da se na tome neće stati. Za ovakvu aktivnost sigurno da ćemo dobiti podršku i šire društvene zajednice. Zato treba krenuti odmah. Što pre krenemo – pre ćemo stići do željenog cilja.

I na kraju, valja istaći još jednom da je facelija jedna od najperspektivnijih paša i da, zajedno sa ostalim vršnim medonošama, nas pozivaju i nude obilje. Naravno, da se bez aktivnog učešća svih pčelara, a naročito onih koji imaju velike pčelinjake i koji imaju najviše razloga za to, da na planu setve i sadnje vršnih medonoša ne žale ni vremena ni truda ni sredstava, jer će im se to višestruko vratiti.

I  ZATO, DA ZAVRŠIM, SA PORUKOM:
SEJMO, SADIMO I U REZULTATIMA UŽIVAJMO, PA AKO JEDNOGA DANA U TOME I NESTANEMO, IMALI SMO ZAŠTA I DA ŽIVIMO!

[ssba]

Коментари

Comments are closed.

EnglishFrançaisDeutschMagyarRomânăРусскийСрпски језик
Izrada sajta Tirien