Mi, pčelari Udruženja pčelara „Tisa“ Bečej, kada budemo stojali pored odra ,,ambasadora pčelarstva“ – Lasla Karoljija, s poštovanjem i saosećajem s njegovim najmilijima, ispratićemo ga do večne kuće. ………
Mi, pčelari Udruženja pčelara „Tisa“ Bečej, kada budemo stojali pored odra ,,ambasadora pčelarstva“ – Lasla Karoljija, s poštovanjem i saosećajem s njegovim najmilijima, ispratićemo ga do večne kuće. Smrt našeg prijatelja pogađa nas utoliko više, što nismo izgubili samo jednog pčelara, člana udruženja, nego jednog od osam najznačajnijih ličnosti u pčelarstvu opštine Bečej za više od 120 poslednjih godina.
Karolji Ištvana Laslo je rođen u Bečeju 24. jula 1950. godine. Pored srednjeg obrazovanja završio je i kurs za sticanje kvalifikacije milicionera i prerađivača voska. Pčelarstvom se počeo baviti još kao dete jer su mu i otac i deda bili pčelari. Shvativši šta sve pčelarstvo može da pruži, pored redovnog radnog odnosa počeo se baviti i pčelarstvom 1981. godine. Ubrzo je napravio prikolicu-pokretni pčelinjak, da bi 1990. godine počeo se baviti i presovanjem pčelinjeg voska i osnovao je firmu ,,Nektar“ u Bečeju, koju je postepeno proširivao za promet: lekova za pčelarstvo, šećerne pogače za prihranjivanje i lečenja pčela, prodaju pčelarske opreme, pribora, repromaterijala, itd.
Iako je bio mnogo angažovan oko poslova u firmi Laslo je i dalje bio pčelar. Proizvodio je med, cvetni prah, matični mleč i matice i bio je vrlo aktivan u radu Udruženja. Gotovo je bio neprekidno član Izvršnog odbora Udruženja gde je nekoliko puta bio biran za podpredsednika Udruženja.
No, ono što je Lasla činilo izuzetnim, jeste: predstavljao je Udruženje širom nekadašnje Jugoslavije i u inostranstvu i ne samo pčelare Bečeja nego i pčelare cele Srbije. Često je putovao u Mađarsku, a bio je više puta i u Rumuniji, Bugarskoi, Sloveniji, itd. Učestvovao je na nekoliko kongresa APIMONDIJE (Saveza pčelarskih organizacija sveta). Udruženje ga je kao takvog 12. januara 1997. godine na konstitutivnoj sednici novoizabranog Izvršnog odbora izabralo za koordinatora između pčelarskih organizacija i prozvali su ga ,,ambasadorom pčelarstva“.
Za svoj rad na polju pčelarstva Laslo je dobio niz priznanja: ,,Zahvalnicu Udruženja 11.01.1998. i 18.02.2001.godine. Diplomu,,Festivala meda“ u Novom Sadu 21.09.1997. kao i u Subotici iste godine, niz priznanja na ,,Tašmajdanskom sajmu“ u Beogradu. Zatim ,,Zlatnu medalju“ u Sremskoj Mitrovici, kao ,,Zaslužni pčelar“ s diplomom od strane Saveza pčelarskih organizacija Srbije 1999. godine, i gotovo bezbroj drugih zahvalnica, priznanja, diploma, značaka, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Laslo je i materijalno i finansijski mnogo pomagao Udruženje u Bečeju, pčelarstvo na nivou AP Vojvodine, Republike Srbije, i nekadašnje Jugoslavije, a bio je donator i u inostranstvu. Naročito se zalagao za uspostavljanje i održavanje saradnje s pčelarima u Mađarskoj iz bratskog grada Seksarda i okoline do Komloa u ,,Oblasti Tolna“ (čija će delegacija za odavanje poslednje pošte Laslu biti prisutna na sahrani).
Posebno je pomagao izlazak pčelarskih listova: ,,Pčelar“ list Saveza pčelarskih organizacija Srbije i ,,Beogradski pčelar“ list Društva pčelara ,,Beograd“ u Beogradu u vidu reklamne pretplate na celoj zadnjoj strani lista. Laslo je bio domaćin mnogim grupama pčelara-posetiocima Udruženju pčelara u Bečeju, kao i pčelarstvu PIK ,,Bečeja“ iz zemlje i inostranstva.
Slava mu i hvala za sve što je činio za pčelarstvo i neka počiva u miru!
Bečej, 13.11.2015. god
Udruženje pčelara ,,Tisa“ Bečej
Коментари