PČELARSKI ŽURNAL br. 12 (jul– septembar 2011)
SADRŽAJ SA KRATKIM REZIMEIMA ČLANAKA
Događaji
VII COLOSS KONFERENCIJA U BEOGRADU
Na međunarodnom naučnom skupu posvećenom nestajanju pčela učestvovaće preko 70 vrhunskih evropskih i svetskih naučnika. U Srbiji će po prvi put biti organizovana međunarodna konferencija sa tolikim brojem najeminentnijih stručnjaka iz svih oblasti pčelarstva…
PČELARSKI ŽURNAL br. 12 (jul – septembar 2011)
SADRŽAJ SA KRATKIM REZIMEIMA ČLANAKA
Događaji
VII COLOSS KONFERENCIJA U BEOGRADU
Na međunarodnom naučnom skupu posvećenom nestajanju pčela učestvovaće preko 70 vrhunskih evropskih i svetskih naučnika. U Srbiji će po prvi put biti organizovana međunarodna konferencija sa tolikim brojem najeminentnijih stručnjaka iz svih oblasti pčelarstva…
U fokusu
BOLEST LUDOG MEDA
Oktobra 2007. godine sedamdesetogodišnji muškarac turskog porekla doveden je bez svesti i sa teškim oštećenjem srca u hitnu pomoć Bečke državne bolnice. Elektrokardiogram je pokazivao AV blok drugog stepena. Lekari u prvi mah nisu znali šta je uzrok teškog stanja pacijenta, da bi misterija bila razrešena narednog dana, kada su rođaci obolelog u bolnicu doneli teglicu meda koji je poticao iz crnomorske priobalne regije Pontus na istoku Turske. Ovo je bio prvi dokumentovani slučaj trovanja medom u Evropskoj Uniji. Od tada, sve je više naučnih radova u specijalizovanim časopisima za medicinu i toksikologiju koji se bave neobičnim fenomenom trovanja hranom nazvanim „bolest ludog meda“ (mad honey diesase)…
Intervju
Ekskluzivno za „Pčelarski žurnal“ iz Ohaja (SAD)
Kim Flotum (urednik američkog pčelarskog časopisa Bee Culture i kourednik 41. izdanja najpoznatije pčelarske enciklopedije ABC & XYZ of Bee Culture)
„OSLUŠKUJTE SVOJE PČELE, NEMOJTE SAMO DA IH UZGAJATE“
Sredinom maja ove godine napravili smo ekskluzivni intervju sa Kimom Flotumom (Kim Flottum), jednim od vodećih svetskih pčelarskih eksperata, u kome je on izneo svoje viđenje budućnosti pčelarenja. Između ostalog, razgovaralo se o svetskoj trgovini medom, urbanom pčelarenju, CCD-u, odnosu pčelarske nauke i prakse, časopisu Bee Culture…
Ekologija
FReD ILI O TOME KAKO IZGLEDA BITI PČELA
Nedavno je pokrenut veoma zanimljiv projekat pod nazivom FReD s ciljem da se naučnicima, ali i svima koje to interesuje, omogući besplatan pristup internet bazi informacija o bojama cvetova, mada ne onakvim kakvim ih ljudsko oko vidi. FReD je fokusiran na modelovanje i „razotkrivanje“ cvetnih boja „iz ugla“ pčela, a u planu je proširenje projekta i na ostale životinjske vrste…
Autorski članci
Ivan Umeljić
O POREKLU PČELA I SPARIVANJU MATICA
Dve hiljade godina posle Aristotela (384-322. pre n.e) smatralo se da pčele rastu na listovima maslina. Zatim je vladalo mišljenje da se izvode iz trulog volovskog mesa… A onda je konačno utvrđeno da je matica ženskog pola. Međutim, trebalo je da prođe još nekoliko vekova kako bi se došlo do pravog odgovora. Kako je slepi švajcarski prirodnjak Fransoa Iber rešio večitu pčelarsku zagonetku koja je mučila Aristotela, Batlera, Svamerdarma i Reomira? I kakve veze politika ima sa tim?
Dženifer Beri
ZAMENITE STARO SAĆE! EVO I ZBOG ČEGA
Tipično pčelinje gnezdo sadrži oko 100.000 ćelija saća i iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a količina šećera koja je neophodna da bi se izlučila ovolika količina voska energetski je ekvivalentna 7,5 kg meda. Zbog toga, pčelari veruju da gube novac, vreme i prinose meda zamenjujući staro saće. Međutim, ekonomska ušteda može biti obezvređena pogubnim posledicama ovakve pčelarske prakse jer staro saće deluje kao biološko skladište toksina i patogena ili kao fizička prepreka odgovarajućem razvoju larvi…
Jevrosima Stevanović, Zoran Stanimirović
PRIMENA MEDA I MLEČA U APITERAPIJI
Pošto se u brojnim publikacijama i brošurama mogu naći mnoge naučno nepotvrđene tvrdnje o čudotvornim efektima pčelinjih proizvoda, kao i preporuke o načinu njihovog korišćenja koje su date od strane samoproklamovanih vidara, u ovom radu navedeni su samo naučno dokazani efekti meda i mleča publikovani u vodećim svetskim naučnim časopisima, koji opravdavaju njihovu primenu u humanoj i veterinarskoj medicini…
Pčelarska praksa
Josip Križ
ZAŠTO PČELARIM FARAROVOM KOŠNICOM
Zašto sam se uopšte odlučio za Fararovu košnicu? Odgovor je vrlo jednostavan, čovek iz dana u dan nije sve mlađi već je sve stariji i samo dizanje teških nastavaka počinje biti problem. Ali, pošto sam ja i istraživač najviše me je zainteresovala upravo ova košnica, njezine velike prednosti, ali i neke mane koje ona ima kao i svaka druga košnica. Fararova košnica pokazala mi se izvrsnom jer se bavim i uzgajanjem matica. Uvek koristim okvire iste veličine, bez obzira da li se radi o proizvodnim zajednicama ili o oplodnjacima za matice. Opredelio sam se za Fararovu košnicu posle čitanja knjige prvog učitelja pčelarstva u svetu, Antona Janše, koji je pre 250 godina napisao da je za zimovanje najbolja visina saća između 13 i 18 cm…
Branko Mileta
KAKO OBNOVITI SAĆE BEZ SATNIH OSNOVA
Za život pčelinje zajednice, pa samim tim i za pčelarstvo, pčelinje saće ima centralnu ulogu. Lučenje voska i gradnja saća ne smanjuju medobranje, jer ne utiču na izletanje pčela sabiračica. Upravo zbog toga, kao i zbog brojnih problema koje staro saće povlači sa sobom, ključ rentabilnog pčelarenja leži u njegovoj redovnoj zameni. U ovom tekstu predlažem krajne jednostavan, lak i brz način na koji možemo da stvorimo „novu“ satnu osnovu, bez ikakvih materijalnih troškova…
Nauka
VIRUSI, NOSEMA CERANAE I MATICE
Svake godine u pčelarskim časopisima, ali i u brojnim naučnim magazinima iz oblasti patologije, biologije, genetike, veterine i srodnih naučnih disciplina, objavi se više stotina tekstova o bolestima pčela, ali gotovo da nema nijednog rada koji se odnosi na bolesti matica. Imajući u vidu ogromne razmere uginuća pčelinjih zajednica u poslednjih nekoliko godina, kao i publicitet koji je nestajanje pčela dobilo u široj javnosti, ali i novac koji je uložen u istraživanje ove višeslojne i još uvek nerasvetljene pojave, iznenađuje izostanak istraživanja i veoma mali broj tekstova koji se bave ovom tematikom.
Medonosno bilje
LIPA SITNOLISNA (Tilia cordata Mill.)
Cveta u junu i julu. Cvetanje normalno traje 2-3 sedmice. Kao i ostale lipe spada u red najboljih medonoša koje daju i polen. Dnevni unosi mogu da se kreću i do 6 kg nektara, a ukupan prinos i do 70 kg meda po košnici. Prinos sa 1 ha čistog zasada može da bude oko 1000 kg meda. Koncentracija šećera u nektaru lipe se kreće od 24-28%. Lipov med je svetložut do zelenkast, prijatnog i oštrog ukusa, ali malo gorči. Fino kristališe za 1-2 meseca po ceđenju. Ubraja se u prvoklasne medove. Nekih godina, kada izostane lučenje nektara, na lipi može da se pojavi medljika…
Uradi sam
KONTEJNERSKI PČELARSKI PAVILJON
Da bi izbegli troškove nabavke, održavanja i registracije motornih vozila, pojedini pčelari koriste kontejnerske paviljonske pčelinjake. U ovom broju predstavljamo postupak izrade dva takva pčelinjaka…
Zanimljivosti
Dino Cerić
POGLED KROZ MIKROSKOP
Pčelu kao dlakavo biće retko ko poznaje. Upravo ta činjenica razjasnila mi je neke stvari oko ponašanja pčela koje mi je kasnije potvrdio i jedan profesor sa Univerziteta Kolumbija. Naime, da svaki čovek ima svoj prirodni statički elektricitet koji pčele osećaju jer njihove dlačice reaguju na njega. Svi znamo kako izgleda pas kada izađe iz vode. Da li je isto i sa pčelom?
Časopis se prodaje na kioscima Futura plus.
www.umeljic.com
Коментари